Makedonija na Španiju u prvom polufinalu EuroBasketa

Updated 16.9 Da pojasnim nešto, pošto me neki ne shvataju i ispadoh protivnik makednonskog naroda: svaka reč u ovom tekstu, kao i na čitavom blogu, odnosi se isključivo na košarku. Ne na zemlju, narod, politiku ili bilo šta drugo.

Odlučih da, fasciniran uspehom košarkaša Makedonije, posvetim njima jedan post. Ko je kada čuo za makedonsku košarku? Ko je kada gledao utakmice reprezentacije ili nekog kluba? Možda vas ima, ne kažem, ali ja iskreno nisam. A mislim da nije ni većina.

Rekao sam jednom da generalno nisam pristalica dovođenja stranaca u reprezentaciju. Međutim, ovome što je Mccalebb uradio ne mogu da prigovorim. Kompletna slika koju je stvorio je potpuno bajkovita.

Prve zvezde tima, Pero Antić i Lester Bo Mccalebb

Ta mala i nikakva zemlja, bez košarkaškog kvaliteta i tradicije, ušla je u polufinale EuroBasketa, pobedom nad Litvanijom. Kako? Samo je jedna ključna reč koja ovo, nazvaću ga i ja čudo, opisuje: borba. Svi kao jedan, kao tim, svi i sve za tim. I kada vas svi otpišu, kada ste autsajder, ostaje vam ta mogućnost. Krvavih kolena i ponosne glave. Malo sentimentalno (dobro, malo više), zbog šoka u kome se i sam nalazim. Svaka čast, gospodo košarkaši, potpuno zaslužujete ovo zvanje.

Kakav šok za zemlju košarke, lepo je prokomentarisao Šarenac. Par loših odluka, malo opuštenosti i nedovoljno sudijskog povlađivanja. I nema više Litvanije.

U meču sa Litvanijom se, pored standardnog Borčeta Mekejlebovskog naročito istakao i Vojdan Stojanovski sa svojih 5/5 za 3 poena. Ako uopšte ima smisla nekoga isticati. Kao što rekoh, njihova snaga se ne nalazi u njima nego među njima. To je nešto što je i Srpskoj reprezentaciji potrebno. Da li ćemo se videti u finalu? Želeo bih to više nego zlato za našu zemlju, ali je prilično nerealno očekivati pobedu nad Španijom. Čekaj, rekao sam nerealno?

Srbija se provukla kroz drugu fazu Eurobasketa

Reprezentacija Srbije uspela je da se dokopa četvrfinala tekućeg Evropskog prvenstva u Litvaniji. Da li je zasluženo? Izuzevši neke momente, da. Za razliku od prvog dela, prilično sam nezadovoljan prikazanim (a slične komentare čujem i od drugih). Navijački, dobili smo osvetu u vidu završetka na jedan posed i pobede, u poslednjoj utakmici sa Turskom. Ali ovakva igra ne obećava ništa dobro…

Mačvan i Savanović u zagrljaju, nakon pobede nad Turskom

Najteži deo prvenstva je završen (fizički najteži). Vezani dueli sa četiri direktna konkurenta za medalju ne mogu biti teži. Međutim, pravi posao tek sledi. Najavio sam da Srbija, ako prođe drugu fazu, može sasvim realno da očekuje medalju. Ovo je upravo jer su ekipe koje igraju u grupi F i fizički i psihološki lakše za dobiti. Da se razumemo, ne potcenjujem nikoga ko je ušao u četvrtfinale. Ali ako se uzmu u obzir sastavi timova (pojedinačni kvalitet) i dosadašnji uspesi, društvo u vidu Španije, Litvanije i Francuske je ipak kvalitetnije od Rusije i iznenađenjima Makedonijom i Finskom.

Šta ne valja kod nas? Prošli put sam hvalio, sada moram da kudim. Čulo se milion puta: mlaka odbrana. Mislim da to i nije toliki problem, da je Dušan Ivković hteo čvršću odbranu Paunić rešavao bi to sa Paunićem. Veći je problem u odbrani od pick and rolla, što se lepo videlo protiv Litvanije. Joanas Valanciunas je nekoliko puta propao kroz našu odbranu, te je nakon dobrog pasa Jasikeviciusa (što nije čudno) lagano poentirao. Zona nam je takođe vrlo često probijana šutem.

Napad, generalno gledano, i nije tako loš. Dolazi do padova, ali su oni po mom mišljenju produkt loše odbrane. Kada se uspostavi tečan protok lopte, sve to dobro izgleda. Igra u izolaciji (tu naročito mislim na Krstića) “radi posao”, tj. pretpostavljam da odrađuje ono što je Ivković rekao.

Horog, zaboravljeni košarkaški šut

Kako se košarka menja, menjaju se i potrebe za određenim elementima. Više se radi na snazi, na skočnosti i brzini (jer to može svako), dok su tehnički elementi u drugom planu. Ako su još i izuzetno teški, preskaču se. Može se bez njih. Tako je horog (poznat i kao udica) postao samo lepa uspomena i tek ga se povremeno neki centar seti.

Popularizovan je 80ih godina prošloga veka, zahvaljujući tada svatskom No.1 centru, Kareem Abdul Jabbaru (na slici). Kasnije su horog koristili i drugi talentovani igrači, poput Vlade Divca i Arvydasa Sabonisa.

Danas se retko koristi, vidim ga na svakoj desetoj utakmici koju pogledam, u proseku.

U osnovi, horog se izvodi tako što se jednom rukom šutira na koš preko glave, dok se drugom gradi. Kretnja se uči kao paralelna sa tablom, ali se kasnije može menjati, tj. nije strogo definisana. Ako se pravilno izvede, a to znači da se igrač dobro i čvrsto zagradio, napravio dug dvokorak i šutnuo sa visokim lukom, neodbranjiv je.

Horog uglavnom koriste centri, jer je tehnika njegovog izvođenja najsličnija stvarima koje oni uče. Ako bi neki niži igrač pokušao ovo bilo bi ga lako odbraniti. U duelu sa visokim igračem, bilo na visokoj ili niskoj post poziciji, bek se teško gradi i lako ga je bez faula izgurati odatle.

Rekao sam da se retko koristi. Međutim, moderna košarka je našla rešenje koje je jednostavnije za učenje i izvođenje, a zove se poluhorog. Jedina razlika je u tome što se ne šutira preko glave, već je ruka pomerena malo unapred, te je izbačaj sa strane. S obzirom da je jednostavniji, danas se relativno često koristi. No, ta jednostavnost sa sobom nosi i posledicu: lakše se brani. Lično mi je drago da bar njega igrači koriste, jer tako znam da košarka još uvek nije izgubila svoju suštinu.

A za ljubitelje starinske igre, nekoliko minuta kvalitetnog videa:

Završena prva faza EuroBasketa, sledi druga

Juče je završena prva faza Evropskog košarkaškog prvenstva u Litvaniji. Druga faza startuje 7. septembra. Reprezentacija Srbije, nakon nesrećnog poraza od Francuske, završila je na drugom mestu. Od prethodne četiri, formirane su dve nove grupe, E i F. Naša reprezentacija će nastupati u grupi E.

Prva faza generalno nije bila teška, niti može da oslika pravo stanje stvari. Citiraću Dušana Ivkovića: Takmičenje počinje utakmicom protiv Nemačke. Ispostavilo se da je taj meč bio i lakši od prethodnih, a ono što se očekuje u nastavku je viđeno u narednom, protiv Francuske.

Posmatrajući igru naše reprezentacije, te je poredeći sa drugima, može se izdvojiti jedan jako bitan detalj: imamo najhomogeniji sastav. Bez ekstremno istaknutih pojedinaca, prilično težak tim za skautirati. Igrači na svim pozicijama imaju podjednak učinak, dobro funkcioniše unutrašnja i spoljna linija. Da se vodi naprednija statistika, kao u NBA, verovatno bi se videlo da imamo i najviše pasova po napadu.

Međutim, nije sve tako sjajno. Odbrana 1 na 1 je na momente prilično loša, mada se preuzimanja relativno dobro rade. Sam skok nije loš, ali je protv Francuske zagrađivanje bilo katastrofalno. Šut nas za sada dobro služi, ali se plašim šta će biti kad stane.

Mislim da sledeća, po mom mišljenju naša najlepša akcija na EuroBasketu, prilično dobro oslikava snagu Srbije:

Dolazi NBA 2k12

Prema zvaničnom saopštenju nova kreacija iz serije 2k izlazi 4. oktobra 2011. Za sada nema puno informacija o samoj igri, kakva je grafika i gameplay, te šta novo donosi u odnosu na 2k11. Nema sumnje da se očekuju grafička poboljšanja i dodavanje nekih napadačkih elemenata u igri. Ono što bih ja voleo da vidim jesu veće mogućnosti taktiziranja i pametniji igrači.

Zvanični omoti

Prva novina koja se vidi jeste omot. Ili da kažem omoti? Naime, prvi put igra neće imati jedan, već tri, od kojih će svaki biti na različitoj verziji. Čast da se nađu na pakovanju imaće tri legendarna igrača iz, mogu slobodno reći, tri legendarna tima: Magich Jonson, Michael Jordan i Larry Bird. Kao nekome ko voli košarku, ova konstatacija mi jako loše zvuči.

Na prvom predstavljanju rečeno je da će NBA 2k12 doneti do sada najveći doživljaj simulacije košarke, kao i da će pokušati da ga približe što većem broju korisnika. Šta to znači? U najboljem slučaju znači da ćemo dobiti savršenu igru, prepunu odličnih elemenata i očišćenu od onih nepotrebnih. U lošijem i realnijem raspletu imaće mnogo kiča i superkul elemenata koje pravi ljubitelji košarke i NBA igara ne vole.

Za sada ne bih više razglabao, već ću sačekati da se dokopam igre i uradim recenziju iste. Pogledajte trailer, da vidite kao bi otprilike trebalo sve da izgleda.

Šta je zadatak playmakera (organizatora igre)?

Igrač na poziciji jedan, takozvani playmaker (u bukvalnom prevodu bi bilo kreator igre), jeste najvažniji igrač u timu. Kako? Nedostatak brzih ili visokih igrača, te dobrih šutera ili skakača, se može nadoknaditi. Ali ako tim nema dobrog igrača na toj poziciji, džaba svi ostali (ovo treba shvatiti relativno). Objasniću zašto.

Pablo Prigioni

Playmaker ima osnovni zadatak da organizuje akcije (kako ofanzivne, tako i defanzivne). On prenosi loptu i odlučuje koja će se akcija igrati. Pored toga raspoređuje saigrače, govori im na koju stranu da idu, koga da pokriju ili da otvore, itd. Jednom rečju, zadatak mu je da razmišlja.

Neophodan visok IQ doneo je izreku koja kaže: fudbal se igra nogom, rukomet rukom, a košarka glavom. Tačno?

Sve što radi, radi po nalogu (čitaj: u dogovoru) stručnog štaba. Neke teorije zato kažu kako je playmaker produžena ruka trenera. Ako se govori u pozitivnom kontekstu, slažem se.

.

.

Ključni element neophodan za dobrog organizatora igre je pas, odnosno dodavanje. Kako mu je osnovni zadatak razgravanje drugih i kreiranje dobrih pozicija za šut (asistencije), osećaj u rukama je od krucijalne važnosti. No, da bi se napravila asistencija potreban je i dobar pregled igre, poznavanje kako saigrača, tako i protivnika, tajming i još dosta toga. Ovo je samo osnova.

Zonski presing

Zonski presing je kombinovana košarkaška odbrana. Nastala je spajanjem (sjedinjavanjem) zonske odbrane i pressinga (čovek na čoveka). Ne igra se samostalno, već je deo kombinovanih odbrambenih akcija. Najčešće se primenjuje kod izvođenja lopte pod protivničkim košem, kao i tokom prenošenja iste preko polovine terena. Time je jasno da je njen prvi  zadatak napasti pravila 5 i 8 sekundi.

Da vidimo kako zonski presing izgleda:

Izvodi se tako što igrači odbrane, postavljeni u neki od zonskih rasporeda, vrše pritisak na igrača sa loptom. Prva zamisao je da istekne 5 sekundi, za koliko se lopta ima pravo izvesti iz auta. Ako je ona ipak izvedena, napada se onaj koji je primio loptu, ne bi li se isforsirala greška. On može da pogreši u dodavanju, ali i da ne prenese loptu na drugu polovinu tokom 8 sekundi.

Kod izvođenja u toku igre, redosled akcija je najčešće: usmeravanje igrača sa loptom, usmeravanje igrača bez lopte, zatim udvajanje ili usmeravanje dodavanja pa udvajanje.

Postoje tri osnovne vrste:

• Zonski presing po celom terenu (1-2-1-1 raspored),
• Zonski presing na tri četvrtine (2-2-1 raspored) i
• Zonski presing na polovini (1-2-2 raspored).

Prva varijanta se koristi kod izvođenja pod košem. Ako ne prođe najčešće se prelazi u drugi vid odbrane. Presing na tri četvrtine ima za cilj skraćenje napada i krađu lopte pri dodavanju, jer tada onaj ko je prenosi mora brzo da reaguje (pravilo 8 sekundi), pa je veća verovatnoća greške.