Fizičke pripreme košarkaša
Kada se govori o fizičkom 'stvaranju' igrača, Dwight je zenit. Većina centara teži njegovim sposobnostima
Kada profesionalci (igrači pod ugovorima) rade fizičke pripreme, obraća se pažnja na neke druge stvari. Osnove, koje čine treninge u malađim kategorijama, sada su samo rutina. Međutim, za rutinu čest sinonim ume da bude aljkavost. A tu nastaje problem.
Osnovne treninge, koje svaki košarkaš prolazi, možete naći u trening sekciji portala kosarka24. Kako izgleda individualni trening, i fizički i tehnički, može se pročitati ovde. Ovo napominjem jer će biti značajno kasnije.
Treningu se pristupa sa više aspekata. To prvenstveno zavisi od odluke trenera, ali da bi pripreme prošle kako je planirano, potrebno je obratiti pažnju na sve. Vodi se računa o pojedinačnom fizičkom stanju svakog igrača pre početka treninga, te o čitavoj grupi i tome koliko je svako ponaosob spreman u odnosu na saigrače. Tada se kreće sa treningom i prati napredak (pod uslovom da napretka ima). To se ponovo radi sa aspekta pojedinca i grupe, kao i pojedinca u odnosu na ostale. Drugi deo je psihološki, koji obuhvata trenutno stanje igrača, kao i odnos sa ostatkom tima (tkz. hemija).
Kako funkcioniše trenažni proces
Igrač prvo prolazi lekarske testove, kako bi utvrdili da li je u stanju da uopšte krene sa pripremama. Rezultate tih testova koriste treneri da bi imali uvid u to ko je gde, tj. u kakvom im je stanju tim.
Primera radi, kada sam govorio o početku priprema reprezentacije Srbije, naveo sam da Novica Veličković radi zasebne treninge. On je u Realu bio prilično zapostavljen, nije mnogo igrao, pa je došlo do atrofije (smanjenja mase) mišića. Ivković je morao da sa njim radi odvojeno, kako bi ga ukomponovao sa ostatkom tima.
Košarkaška globalizacija, kuda vodi?
Poslednja vest na tu temu koju sam pročitao, kako će Sarge Ibaka nastupati za reprezentaciju Španije na predstojećem evropskom košarkaškom prvenstvu, navelo me na ponovno razmišljanje o njoj. Nisam pristalica svega što se u košarci danas dešava, ali pojedine prednosti su neminovne. Sa druge strane, ne može se funkcionisati kao nekada i gledati kako ostali sportovi ‘napreduju’.
Razlika? Oni je ne vide, jer ne postoji
Krenućemo sa primerom Partizana. Nakon dovođenja Housa u sezoni 2002 – 03 postala je redovna pojava da se tim popunjava stranim igračima. Svake sezone dolazi po jedan tamnoputi igrač, dok pretprošle nisu došla i dvojica. Od nekadašnjeg ‘etnički čistog’ Partizana, dobili smo tim koji popunjava dozvoljenu kvotu stranih igrača. Moguće je sada razviti teoriju kako to nije u interesu Srbije, kako to guši našu košarku, kako talentovani igrači odlaze u inostranstvo itd.
Pogledajmo to iz malo drugačijeg ugla. Duško Vujošević je jednom prilikom izjavio (sezona 2009 – 10) kako snagu tima vidi upravo u tome da igrači različitih nacionalnosti dobro sarađuju. Ako pogledamo taj tim, videćemo dva Crnogorca. Politika ih je učinila strancima, međutim ja ih i dalje posmatram kao naše igrače. Tu je bio i Aleks Marić. Koliko je nekome uopšte bitno što je rođen u Australiji? Meni nije. Dalje, dolazimo do Jana Veselog. Momak koga su navijači obožavali, momak koji govori srpski bolje od polovine Srba, koji diže tri prsta kada ga ponese atmosfera. Koliko ga posmatramo kao Čeha?
Još jedan primer: Roberts pogađa trojku protiv Barselone, Pionir je u transu. Koliko je bitno što to nije bio Kecman/Božić?
Zonska odbrana 2-3, metodologija izvodjenja
Kada se u košarci spomene zona, obično prvo na pamet pada zonska odbrana 2-3. Onako, na prvu loptu, ovo jeste najčešća i najbolja vrsta zone. Treneri je vole zato što im uliva sigurnost, a to je upravo jer se lako (da li?) izvodi, a igrače je lako uvesti u ideju. Često se koristi kao element iznenađenja, a deo je i mnogih kombinovanih odbrana (kada tim u toku 24 sekunde promeni više defanzivnih postavki). Ukratko sam je opisao u članku o različitim vrstama zonske odbrane, ali je zahvaljujući svojoj popularnosti dobila i izdvojeno mesto.
Osnovna postavka zone 2-3 (igrači u belom)
Prema definiciji, zona 2-3 je parna odbranu u dve linije. Parnost se određuje na osnovu broja igrača u prvoj liniji, a broj linija se vidi u samom nazivu. To je bitno jer, opet u teoriji, parne odbrane dobro brane stranu, dok imaju problema sa frontalnim napadima. U praksi to uopšte ne mora biti tako, čak šta više najčešće i nije. Meni je recimo vrlo logično da se treneri trude da unaprede našto što je po knjigama slabost, pa time unaprede svoju strategiju. Na snimku ispod se vidi prva reakcija zone na neki pas, nakon osnovne postavke, i praktično je prikazano da teorija ima onoliko udela koliko treneri to dozvoljavaju. Predlažem da pogledate i ostale preporučene snimke na kojima su reakcije odbrane na određene ofanzivne akcije.
Počele pripreme za Evropsko prvenstvo
Srpski tim je među prvima koji su započeli pripreme za predstojeće Evropsko prvenstvo u Litvaniji. Kako piše košarka.rs, juče se na prvoj prozivci nije pojavio Miroslav Raduljica (još davno otkazao učešće), Nenad Krstić još nije završio formalnosti oko prelaska u CSKA, ali će uskoro doći. Što se tiče Milovana Rakovića, nagađa se šta je s njim, a u zvaničnom saopđtenju stoji: porodični problemi. Da li je odustao ili samo privremeno odsutan ne zna se još. Meni lično je interesantna priča Ivana Radenovića, koji je odustao od priprema. Do sada je dva puta bio pozivan, prošao kroz dug trenažni proces, a onda otpao. Ni ove godine nije za očekivati drugačija situacija, pa ga zato u potpunosti razumem.
Slika preuzta sa Kurir-info.rs
Iz izjava Teodosića i Veličkovića može se zaključiti da su igrači dobro raspoloženi i da se, kako tvrdi Novica, nikoga ne plaše. Tome u korist idu i problemi koje neke selekcije imaju sa dovođenjem NBA igrača. Prvi je ovu priču pokrenuo Tony Parker, najavom da u slučaju lockouta možda neće nastupati za Francusku. Danas se već govori o tome kako bi Francuska mogla da ostane bez i jednog NBA igrača, zbog nemogućnosti da isplati veliku sumu na ime osiguranja. Slični problemi bi mogli da očekuju i druge nacionalne selekcije koje u svom sastavu imaju NBA igrače. Međutim, niko od njih se još nije oglasio.
Za sada toliko, a u narednom periodu ću pisati o tome kako napreduju igrači, da li se očekuju neke promene u konačnom sastavu i kakvih novina ima kod ostalih selekcija. Orlovima želim uspešne pripreme, bez povreda. A za medalje, kao što je Dragan Đilas rekao, videćemo…
[najava] Evropsko prvenstvo u Litvaniji
Zvanični logo
Od 31. avgusta do 18. septembra održaće se, 37. po redu, prvenstvo Evrope u košarci. Učestvovaće 24 reprezentacije (prvobitno je planirano 16, ali je odlukom FIBE to preinačeno). Detaljne informacije o sastavima timova, rasporedu po grupama, sistemu takmičenja, možete pogledati na ovom forumu, te na stranici wikipedie. Naravno tu je i oficijalni sajt prvenstva. Za praćenje vesti na srpskom jeziku preporučujem naslovi.net. A o čemu će onda ovde biti reči? Posvetiću, naravno, najviše pažnje sastavu naše reprezentacije, zatim grupi u kojoj igramo i sastavima njenih ekipa, ali i drugim grupama i interesantnim timovima. Biće reči i o predviđanju kvaliteta takmičenja, kao i ko će do medalje! Pa, da krenemo.
1
Sastav srpske reprezentacije
Za početak, evo spiska kandidata (naglašavam kandidata, jer ovo nije konačan spisak):
(Bekovi): Miloš Teodosić, Stefan Marković, Milenko Tepić, Aleksandar Rašić, Uroš Tripković, Dragan Milosavljević, Ivan Paunić.
(Krila): Marko Kešelj, Nemanja Bjelica, Marko Čakarević
(Centri): Milan Mačvan, Duško Savanović, Novica Veličković, Milovan Raković, Ivan Radenović, Nenad Krstić, Kosta Perović, Miroslav Raduljica i Boban Marjanović.
Kao što vidite, nisam pravio detaljan raspored po pozicijama, da ne bih nepotrebno zbunjivao. Prvo, Raduljica je precrtan zbog najave da ipak neće nastupati u Litvaniji. Lično mi se ni malo ne dopada cirkus koji je u medijima nastao nakon ovog saopštenja i polemika oko toga kako je Miroslav obavestio trenera o svom odlasku.
NBA finale, Dallas vs Miami
Updated: jun 13. 2011
Dallas je sinoć osvojio svoju prvu NBA titulu, a Dirk Nowitzki je očekivano MVP finalne serije. Ne bih preterano komentarisao kako sam bio u pravu (iako jesam), već bih se samo osvrnuo na jedan momenat koji je bio prilično komentarisan posledjih dana. Naime, radi se o video snimku na kome Wade i James ismevaju Nowitzkog. Da podsetim, Dirk je u petoj utakmici nastupao pod temperaturom i sa povređenim ligamentima prsta. Dotična gospoda na snimku zbijaju šalu sa tim, kako tvrde. Ja bih to, međutim, pre okarakterisao kao ruganje. No, bilo ovo ili ono, ne priliči profesionalcima, a naročito ne šampionima, da se tako ponašaju. A da, pa oni nisu šampioni!
Za kraj čestitam Dallasu.
Updated: jun 8. 2011
U trećem meču, u Dallasu, Miamiev ključni čovek bio je Udonis Haslem čija je dobra odbrana na Nowitzkom u poslednjem šutu izvukla pobedu. Sinoć pak to nije bio slučaj, pa je Dirk sa temperaturom i povređenim prstom ponovo predvodio svoju ekipu do 2-2 u seriji.
Ovo samo potvrđuje dole navedeno: čim se aktivira neko van osnovne trojke Miamia, vide se rezultati. Serija je još daleko od kraja, kada ću dati završni komentar. Još jednom da naglasim, da ne bude zabune, oba tima imaju podjednake šanse i nepravedno je forsirati bilo koga.
Ovo je verovatno najbolji trenutak da uporedim ova dva tima. Nakon 1-1 u seriji, kada su i jedni i drugi pokazali šte mogu/ne mogu, uveren sam da košarkaška filozofija koju podržavam nije izgubljena. Naprotiv, čini se da će još dugo vladati.
U prvom meču se desilo za neke očekivano, Miami je silovito krenuo i dobio rezultatom 92-84. To je navelo javnost (medije i publiku) da nastave sa potenciranjem očigledne razlike u kvalitetu i dominacijom Floriđana. Čitati takve komentare po forumima i drugim sajtovima (kako kod nas, tako i u SAD), nije ništa neobično. Međutim, kada to napiše i potpiše profesionalac, zaista je profesionalizam doveden u pitanje. Šta je ovde očigledno? Osim toga da gledamo duel dva vrhunska tima i dve različite škole (filozofije), ništa.
Drugi meč je krenuo slično, Miami je demonstrirao silu i vodio sa 15 razlike. Opet očekivano, nešto što su svi znali. A onda, bum! Nastavili su jednako dobro da igraju, ali je Dalls nekako uspeo da iščupa pobedu. Šta se, za boga miloga desilo? E tu se vraćamo na priču o očekivanom i izvesnom. Ništa nije izvesno kada je sport u pitanju, valjda smo to svi shvatili do sada. Imati najkvalitetniji tim ne znači imati šampionski tim, istorija nas je tome naučila. Pipen je, primera radi, rekao da bi James mogao postati kvalitetniji od Jordana. Ne osporavam, ima potencijala. Ali Michael je šampion, ne samo po statistici, već to nosi u sebi. Taj momenat James još uvek nema.
Napraviću sada uporednu analizu ova dva tima, na osnovu nekoliko osnovnih parametara, iz koje bi trebalo da se vidi koliko se često prave besmislena poređenja.
Pick and slip
Još jedna hibridna košarkaška akcija. Teško je reći da li je nastala iz pick and rolla ili pick and popa, ali je neminovnost da je produkt prilagođavanja odbranama.
Pick and slip se izvodi tako što centar kreće da postavi blok, stane u pravilan stav i čeka playmakera da prođe pored njega. Odbrana tada reaguje po zamisli trenera, a na načine koje sam ranije opisao. Međutim, kada bloker proceni kretnju odbrambenih igrača, on ne čeka da igrač sa loptom prođe pored njega, već odmah sklizne ka košu (napravi slip). To praktično izgleda ovako:
