Pick and roll

Pick and roll (ili po naški „pik-n-rol„) je jedna od osnovnih napadačkih akcija, najčešće korišćena u igri 2 na 2. Pojavila se davno, ali je kulminirala 90ih godina prošloga veka, da bi danas bila najvažniji element u strategijama mnogih trenera. Čak se i do finala stizalo zahvaljujući prednostima ove akcije.

Šta je pick and roll i kako se izvodi?

Prema školskim definicijama u kreiranju učestvuju dva igrača, od kojih je jedan u posedu lopte (najčešće je to bek čuvan od strane, takođe, beka) i kreće se smerom ka protivničkom košu. Drugi (centar) mu prilazi s prednje strane, najčešće pod uglom od 90°, i postavlja pik (više volim da kažem blok, deluje prirodnije) kojim usporava ili, u boljoj varijanti, potpuno zaustavlja protivničkog beka. Bek tada prolazi pored tog bloka (PIK), a saigrač koji ga je postavio nakon tog prolaska okreće se leđima oko protivnika koga je markirao (ROLL) i kreće se paralelno sa svojim bekom dalje u smeru koša. Tada sledi dodavanje od strane beka koje se pretvara u asistenciju u slučaju efikasnog završetka od strane centra. Jednostavno? Pa, u osnovi, da.

Video1: Školski primer u izvedbi superzvezdi

Kakve još varijante postoje?

Sve prethodno opisano su, zapravo, školski primeri tj. ono što najčešće viđamo. Ipak, primena od strane kvalitetnijih ekipa je mnogo šira i kompleksija i bukvalno za sve navedeno postoje alternative (dve ili više). Krenimo redom:

U samom izvođenju učestvuju dva igrača, ali su za odbranu najveće noćne more preostala trojica, pogotovo kod timova koji imaju više kvalitetnih šutera. Na njih se u tim trenucima obraća mnogo manje pažnje nego na gore pomenutu dvojicu, pa samim tim imaju više prostora da upute kvalitetan šut. Bek sa loptom se, nakon protrčavanja pored bloka, vrlo često odluči za dodavanje nekome od njih i egzekucija je neminovna. Kada se tako igra česta je pojava da nekog igrača, organizatora igre, ni ne primetimo tj. nemamo utisak da je odradio značajniji posao, a u zvaničnoj statistici stoji dvocifren broj asistencija. Takođe, mnogo zavisi i od kretnji preostalih igrača, odnosno pravovremenih otvaranja kako bi bili u prilici da prime adekvatan pas i upute šut. Naravno podrazumevno je da se otvoreni šutevi moraju pogađati, inače igra nema efekata.

Ovu kosarkasku akciju najčešće izvode bek i centar, jer su im fizičke predispozicije u skladu sa potrebama. Bek je nizak i agilan, dobro se kreće i ima mogućnost da stvori prednost nakon izlaska iz bloka. Takođe niski igrači su, češće nego visoki, dobri šuteri pa im tako očišćen prostor pruža priliku da to i pokažu. Sa druge strane, centri su visoki i krupni, samim tim manje pokretni, ali zato izuzetno superiorniji kada se dočepaju reketa (ta superiornost naravno zavisi i od kvaliteta asistencije). Medjutim i ovde ima varijacija. Naime, postoji velki broj takozvanih univerzalnih igrača koji mogu da igraju obe uloge. Ako se na parketu nađu dvojica sa tim karakteristikama, vrlo je teško organizovati odbranu na njima jer igraju po primcipu svako sa svakim, i lako kreiraju mis-mečevi. Krilni igrači litvanske reprezentacije su to veoma dobro radili na poslednjem turniru u Turskoj.

Kada govorimo o bloku koji se postavlja, takođe postoje razlike. Ako je osnovna zamisao da se beku otvori prostor u širinu, centar će ga postaviti pod uglom od 90° i time će protivnički bek biti potpuno otsečen od igrača koga čuva. Mana ovoga je ta da se slabije pokretni centri teže uključuju u nastavak akcije, pa je lakše organizovati odbranu na njima. Drugi način je da ugao postavljenog bloka bude manji, čime se centar lakše okreće i brže otvara. U ovoj situaciji defanzivni bek se ne otseca, već samo usporava, ali ipak igrač sa loptom uspeva da ostvari prednost od, najmanje, jednog koraka. Ovaj vid igranje pick n roll-a otvara mnogo više opcija, ali ga uglavnom igraju kvalitetniji timovi. Zašto? Pa ako se blok ne postavi hiruški precizno, kvalitetniji odbrambeni igrači ga vrlo lako probijaju (Dimitris Diamantidis je doktorirao takve blokove pa su neupotrebljivi protiv njega). Ali, ako se sve odradi kako valja, dovosi rezultate.

Na kraju, kada centar primi pas nakon što se dokopa reketa, poentiranje je vrlo često. Ali ako taj gorostas poseduje dodatne kvalitete, sem visine i snage, takođe ima veliki broj opcija. Prva od njih je svakako povratni pas na šut (najčešće na krilo, jer sa te pozicije odbrambeni igrači moraju da dođu na pomoć centru), što je kompleksnija varijanta od one kada šutera trži prvi igrač, ali i teže branjiva. Takođe postoji opcija (meni omiljena) duplog pasa. Dešava se da, kada centar primi loptu, bek biva zaboravljen od strane odbrane, što on ume da kazni kvalitetnom kretnjom ka košu bukvalno iza leđa protivnika, pa dok su svi fokusirani na loptu, centar nakon jedne do dve sekunde zadržavanja vraća pas igraču od koga ga je primio i ovaj je u prilici da završi prelepu akciju.