Kup Radivoja Koraća 2011

Ovo, do 2002 godine međunarodno takmičenje, prvo je u nizu u sezoni i kao takvo već na samom početku raščišćava neke stvari. Ko je trenutno u najboljoj formi, ko je najviše napredovao od jeseni, a kod koga je đavo odneo šalu, pitanja su na koja ovaj kup daje odgovore. No, tradicionalno u nas Srba, od same igre su interesantnije druge stvari. Kritike se svaljuju, pre svega, na organizaciju i promociju u medijima.

Lokacija, jednom rečju: užasna. Kup takmičenja, takva kakva su, izmišljna su upravo zbog odigravanja u unutrašnjosti, gde gladna publika iščekuje najkvalitetnije naše timove. Beogradski navijači, pak, naviknuti na sjaj Arene i Pionira, nemaju previše ambicija da se natežu do Železnika. Ubila me je činjenica da se, pored Železnika, jedino Ruma ponudila kao organizator. Tvrde mnogi kako je Niš dosadio i da je bilo neophodno promeniti lokaciju. Nikako! Čak i da se ponovo igralo u Čairu, to bi značilo pune tribine i prenos (bar na lokalnoj televiziji). Očigldno je da niko nema sluha da privuče organizaciju u svoj grad. Znači li ovo da se ne nadamo podizanju Žućkove levice u Smederevu (recimo) u skorije vreme? Bojim se da je tako.

Gore od lokacije svakako je medijska pokrivenost celog događaja. Prvo sam naleto na neusaglašene datume finala. No dobro, lako se to da rešiti, pripisaćemo slučajnoj grešci. Ali, kada sam odlučio da pogledam prvu u nizu utakmica četvrtfinala, naišao sam na drugu prepreku: nema prenosa. Da li i to da pripišemo slučajnosti? Da li je moguće, pitam se, da se niko nije udostojio da otkupi prava prenosa? Prelazim i preko toga. A onda sledi vrhunac: na Sport klubu se prenosi Kup Krešimira Ćosića! Da me neko pogrešno ne razume, prezadovoljan sam što se prikazuje na našoj televiziji, ali da to bude na uštrb ne prikazivanja domaćeg takmičenja? Još jedan užas! Nezainteresovanost, neki će reći. Možda zaista nikoga nije briga kako će Partizan da oleši tamo neku Mega Vizuru, ali ni FMP ni Hemofarm nisu tamo neki (ovde ne podcenjujem Megu, već samo ističem dva od četri najkvalitetnija naša tima). Da nisam usamljni jahač, tvrdi i Vladimir Tegeltija u svom viđenju cele priče (obratiti pažnju samo na prvi deo teksta).

 Lov  na Partizan, bezuspešan 

Dosta sam razglabao o lošim stvarima. Obećavam, neću više. Košarka je ono što nas (nadam se) najviše zanima. Videlo se dosta lepe i kvalitetne košarke, sa dosta poena, što me posebno raduje. Izuzetak je, što se poena tiče, finale. Mnogi su predviđali večiti derbi kao finale, što se i meni činilo kao najrealnija opcija. Međutim FMP je uspeo da, nakon što je u prvom duelu dobio vršački Hemofarm, relativno lako potuče Uvalinovu ekipu. Izostanak iz NLB lige očigledno je uticao da se više posvete domaćim takmičenjima, a uz to nije, čini se, ostavio velike psihološke posledice. Čovići su sve to dobro organizovali: mlađi na parketu, a stariji van njega, i doveli tim u zasluženo domaćinsko finale.

Posebno me je oduševio nastup Radničkog, koji je uspeo dobro da namuči branioce titule. Znači li to trzaj srpske košarke, ili samo dekoncentrisanost šampiona? Ne bih smeo da se kladim ni u jedno, ni u drugo. Ono što je neminovnost jeste da se i u unutrašnjosti igra neka košarka, da i južnije od Save i Dunava postoje gradovi i klubovi koji rade.

Bejaše i to finale. Tokom celog prvog poluvremena Jerrells nije uspevao da pronađe igru protiv daleko brojnijeg protivnika. FMP je gurao snažno i silovito, kao protiv Crvene Zvezde, i nagoveštavao još jednu rutinsku pobedu. Međutim, krajem treće četvrtine, u halu su pristigli i ostali igrači Partizana (ili su konačno shvatili gde se nalaze), pa je nadigravanje počelo tek tada. U tom nadigravanju domaćini se nisu najbolje snašli, ipak im je samo igranje bolje išlo od ruke. U tesnoj završnici, do tada smušeni Partizan, pretvori se u efektnu i sigurnu ekipu, te osvoji četvrti kup za redom. Da je FMP mogao da reši utakmicu mnogo ranije, mogao je, ali samo jedan nesmotren potez ostavio je Partizana u igri. Krajem prvog poluvremena, Čović je sapleo Katića u želji da povuče kontru, te dobio nesportsku. Time su, umesto da odu na +20, ostavili koliko-toliko egal koji se vukao dosta dugo, ali iz koga se Partizan na kraju trgnuo i uzeo ono po šta je došao. Dakle, postvujoševićevski period je dobro počeo, što se trofeja tiče!

Advertisements

Oznake:, , , ,

About Boris Milosevic

borismilosevic.com You can follow @borismilosevic, connect on linkedin, or friend on facebook.

Trackbacks / Pingbacks

  1. Partizanov „neuspeh“ u Evroligi | Basket Blog - mart 4, 2011

Komentariši

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s