Srbija se provukla kroz drugu fazu Eurobasketa

Reprezentacija Srbije uspela je da se dokopa četvrfinala tekućeg Evropskog prvenstva u Litvaniji. Da li je zasluženo? Izuzevši neke momente, da. Za razliku od prvog dela, prilično sam nezadovoljan prikazanim (a slične komentare čujem i od drugih). Navijački, dobili smo osvetu u vidu završetka na jedan posed i pobede, u poslednjoj utakmici sa Turskom. Ali ovakva igra ne obećava ništa dobro…

Mačvan i Savanović u zagrljaju, nakon pobede nad Turskom

Najteži deo prvenstva je završen (fizički najteži). Vezani dueli sa četiri direktna konkurenta za medalju ne mogu biti teži. Međutim, pravi posao tek sledi. Najavio sam da Srbija, ako prođe drugu fazu, može sasvim realno da očekuje medalju. Ovo je upravo jer su ekipe koje igraju u grupi F i fizički i psihološki lakše za dobiti. Da se razumemo, ne potcenjujem nikoga ko je ušao u četvrtfinale. Ali ako se uzmu u obzir sastavi timova (pojedinačni kvalitet) i dosadašnji uspesi, društvo u vidu Španije, Litvanije i Francuske je ipak kvalitetnije od Rusije i iznenađenjima Makedonijom i Finskom.

Šta ne valja kod nas? Prošli put sam hvalio, sada moram da kudim. Čulo se milion puta: mlaka odbrana. Mislim da to i nije toliki problem, da je Dušan Ivković hteo čvršću odbranu Paunić rešavao bi to sa Paunićem. Veći je problem u odbrani od pick and rolla, što se lepo videlo protiv Litvanije. Joanas Valanciunas je nekoliko puta propao kroz našu odbranu, te je nakon dobrog pasa Jasikeviciusa (što nije čudno) lagano poentirao. Zona nam je takođe vrlo često probijana šutem.

Napad, generalno gledano, i nije tako loš. Dolazi do padova, ali su oni po mom mišljenju produkt loše odbrane. Kada se uspostavi tečan protok lopte, sve to dobro izgleda. Igra u izolaciji (tu naročito mislim na Krstića) „radi posao“, tj. pretpostavljam da odrađuje ono što je Ivković rekao.

O narednim rivalima

Rekao sam, i stojim iza toga, da su timovi iz grupe F manje opasni. To znači da naredni protivnik (pobednik duela Rusija – Makedonija koji se igra u ponedeljak) ne bi trebalo da bude veliki problem. Ne bih da ponavljam da je opuštanje moguće, to ste već mnogo puta čuli. A da li je dozvoljeno opustiti se u četvrtfinalu? Odgovorite sami.

Logičan sled je da, pošto se meč protiv inferiornijeg protivnika reši, ponovo naleti na velike igrače. Šta onda? Ako to budu Francuzi situacija neće biti tako dramatična. Jeste Srbija izgubila duel sa njima, ali to je bila završnica na jedan šut. Takođe imamo više iskustva u igranju važnih mečeva. Litvanija je, sa druge strane, mnogo veći protivnik. Što zbog stila igre, što zbog iskustva, što zbog publike. Protiv njih je jedino moguće igrati svim silama, sa dobrim procentom šuta i pametnom odbranom (na jakom, kako većina potencira). Eventualni duel sa Španijom ne bih komentarisao, pobeda nad njima je (u sastavu u kome su sada) ipak više od igre.

Za kraj želim im sreću!