Igrač na poziciji dva: Bek šuter

Osim što je najbolji trojkaš svih vremena u NBA ligi, Ray Allen ima i šut koji je blizu savršenstva. Bitno je obratiti pažnju na kretanje njegovog tela pri podizanju na šut, položaj ruku i "iskakanje" zgloba šuterske ruke

Pozicija beka šutera se često poistovećuje sa ostalim niskim pozicijama (organizatorom igre i krilom), pa se može čuti izraz bekovi, koji se odnosi na sve. To je generalno u redu, ako se misli na igrače na nižim pozicijama kao grupu. Poziciju dva zauzima jedini pravi bek.

Osnovni zadatak mu je, da pogodili ste, šut.

Govoreći o organizatoru igre (playmakeru), naveo sam da je on najvažniji igrač u timu, da bez organizacije nema igre. Bek šuter nije nezamenjiv, ali jeste neko ko obavlja najveći posao u napadu.

Kako obavlja najveći posao u napadu? Bek je neko ko trpi najviše batina od strane protivnika, a da za to ne dobija nikakvu nagradu. Objasniću.

S obzirom da mu je osnovni zadatak šut, ideja trenera je da što veći broj šuteva uzima sa otvorenih pozicija. Da bi se došlo do otvorenog šuta u pozicionom napadu, potrebno je pobeći od čuvara (jednog ili više). Pri tome prolazi pored blokova, dolazi do kontakata sa izuzetno snažnijim igračima, koji sudije ne vide tolerišu. A ti kontakti nisu nežni.

Sa druge strane, šuter (ovde uzimam u obzir da je bek najčešće i najbolji šuter u timu, što ne mora uvek biti slučaj) je neko ko može sam sahraniti protivnika. Ako je trener dobro postavio taktiku otvaranja čistih pozicija, ako lopta ima dobar protok u napadu, a ovom igraču se opusti ruka (interesantan je i izraz: „namestio nišanske sprave“), gotovo da je nezaustavljiv. U krajnjoj liniji nije ni bitno da li šutira otvoren ili preko protivnika, te često vidimo da nakon niza promašenih čistih pozicija krene sve da ulazi.

Igra u napadu

Generalno se najveći broj akcija pravi za beka. Prva je opcija kada su u pitanju dijamant ili krug (objasniću ih u skoroj budućnosti), druga nakon pick and rolla i pick and popa, povratnim pasom centar prvo traži njega itd. Lično mi je interesantno korišćenje bekova u tranziciji, gde vrlo lako ostaju sami. Međutim, veliki broj trenera to ne voli.

Osvrnuću se ponovo na jednu trenersku filozofiju, sa kojom se slažem, a to je da nije dobro kada se neki igrač na utakmici izdvaja sa velikim brojem poena, u odnosu na ostatak tima. Još je gore ako je to na duže staze. Međutim, priroda ekipe je često takva da se neko mora izbaciti u prvi plan (često i kao taktička varijanta, da bi se skrenula pažnja protivniku, a drugi igrači preuzeli ključnu ulogu u završnici). U tom slučaju bek je najbolje rešenje.

Igra u odbrani

Ovde nema mnogo razlike od playmakera. U osnovnoj postavci odbrane 1 na 1 čuva protivnika na istoj poziciji, dok je kod zone zadužen ili za šut pod uglom od 45, ili za ćoškove.

Neki treneri vole da izvode minijature, te ako u odbrani imaju na raspolaganju dobrog beka vrše rotaciju. Tada on preuzima jedinicu ili trojku, u zavisnosti od potrebe. Primer za to je svakako najbolji odbrambeni igrač Evrope, Dimitris Diamantidis. Njegova univerzalnost, a pre svega kvalitet, mu omogućava da u igri 1 na 1 brani bilo kog protivnika na prve tri pozicije.

Specifična je bekova igra u odbrani tranzicije. S obzirom da je jedinica ta koja se (u teoriji) prva vraća u odbranu, taj igrač ne sme praviti faul (pravilo je da ako poslednji igrač odbrane napravi faul i time spreči siguran koš, automatski dobija nesportsku ličnu grešku). Bek, kao sledeći koji se, što zbog brzine što zbog pozicije, vraća u odbranu, često je prinuđen da bude taj koji će sprečavati sigurne poene faulom. Problem nastaje kada igrate protiv timova koji forisiraju dosta tranzicione igre, te bek može brzo ući u problem sa ličnim greškama.

Psihološke karakteristike

Ovo je, po (ne samo) mom mišljenju, najveći problem svih bekova. Bio i biće. Šut je, iako osnovni košarkaški element, vemo relativna pojava. Ponekad to ide jednostavno, ne ulaze teški, u poslednjim sekundama niti preko protivnika, dok se otvoreni uredno pospremaju. I to je u redu. Ali u procentualno većem broju slučajeva, on neobjašnjivo kreće i staje. Šta onda činiti? Balansiranje odluka u različitim situacijama jeste ključ dobrog beka šutera. Ima još važnih elemenata, ali oni su podrazumevani. Ovo je nešto o čemu se ne govori mnogo.

Amerikanci šut posmatraju jednostavno, da citiram: „It’s all about is the ball in or not“. Košarka međutim nije tako jednostavna. Utakmicu je potrebno pratiti, a šut osetiti. Bombe ili cigle na početku ne znače nastavak kasnije, a igrač je uglavnom taj koji mora reštit sam sa sobom. Postoji i efekat dodatnog pritiska, kada protivnici vide da se raspucao pa mu prilepe nekoga, ali i to često rešava psiha.

Zaključak ili uvod: bek šuter je igrač koji obavlja najveći posao u napadu, najčešće i daje najviše poena, dobija najviše batina, ali ako ga ne ide moguće je (donekle) igrati bez njega.

Za kraj jedan interesantan video: umetnost šutiranja // by Ray Allen. Vidi se otvaranje u tranziciji, nakon povratnog pasa centra, nakon pick and rolla itd.

Advertisements

Oznake:, , , , , , ,

About Boris Milosevic

borismilosevic.com You can follow @borismilosevic, connect on linkedin, or friend on facebook.

One response to “Igrač na poziciji dva: Bek šuter”

Komentariši

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s