Psihologija ofanzivnog skoka

Borbeni Joakim Noah

Prvo pitanje koje se postavlja je: kako kategorizovati skok u napadu? Tehnički sledi nakon promašenog šuta, tj. neuspešne akcije. Posmatrajući iz tog ugla, ne spada u ofanzivne akcije. Međutim, ofanzivni skok je takođe nešto što se priprema i uigrava. Kod nekih trenera manje, kod nekih više, ali generalno poseduje elemente napada.

Najbolje je posmatrati ga ne kao zasebnu, već kao deo neke druge akcije. Kao što blok (pick ili screan) sam za sebe nije ništa, ali jeste deo pick and rolla, pick and popa i slično. Tako skok u napadu prati šut (na nivou igrača, skakač prati šutera) i može biti njegov bitan deo.

Prikaz trougaonog napada i kako ga koriste LA Lakersi

eBook, trougaoni napad Los Angeles Lakersa

Trougaoni napad (en. triangle offense) je intuitivno uveo Sam Barry, krajem 40ih. Međutim, prva asocijacija na ovu ofanzivnu akciju je Phil Jackson, legendarni trener LA Lakersa. On je postavljanje trouglova u napadu doveo na najviši nivo (onaj na kome je sada).

Iako sam, načelno, zagovornik evropske košarkaške škole, ovo je tipična NBA taktika i kao takvu ju je jedino moguće prikazati.

Na početku još valja napomenuti da je ovo samo objašnjenje ideje, osnovnih tehničkih pojmova i par varijanti izvođenja. Trougaoni napad je vrlo korišćen, kako u NBA, tako u Americi generalno. Kao takav ima dosta varijateta i kombinacija (link slike).

Šta je trougaoni napad i kako se igra

Osnova sistema je pravougli trougao, čiji jedan krak ide uz čeonu liniju, paralelno sa istom. Čine ga centar (stoji na niskom postu) i bek (stoji u uglu). Krilni igrač tada može uzimati dva položaja, u zavisnosti šta se želi postići:

Zonski presing

Zonski presing je kombinovana košarkaška odbrana. Nastala je spajanjem (sjedinjavanjem) zonske odbrane i pressinga (čovek na čoveka). Ne igra se samostalno, već je deo kombinovanih odbrambenih akcija. Najčešće se primenjuje kod izvođenja lopte pod protivničkim košem, kao i tokom prenošenja iste preko polovine terena. Time je jasno da je njen prvi  zadatak napasti pravila 5 i 8 sekundi.

Da vidimo kako zonski presing izgleda:

Izvodi se tako što igrači odbrane, postavljeni u neki od zonskih rasporeda, vrše pritisak na igrača sa loptom. Prva zamisao je da istekne 5 sekundi, za koliko se lopta ima pravo izvesti iz auta. Ako je ona ipak izvedena, napada se onaj koji je primio loptu, ne bi li se isforsirala greška. On može da pogreši u dodavanju, ali i da ne prenese loptu na drugu polovinu tokom 8 sekundi.

Kod izvođenja u toku igre, redosled akcija je najčešće: usmeravanje igrača sa loptom, usmeravanje igrača bez lopte, zatim udvajanje ili usmeravanje dodavanja pa udvajanje.

Postoje tri osnovne vrste:

• Zonski presing po celom terenu (1-2-1-1 raspored),
• Zonski presing na tri četvrtine (2-2-1 raspored) i
• Zonski presing na polovini (1-2-2 raspored).

Prva varijanta se koristi kod izvođenja pod košem. Ako ne prođe najčešće se prelazi u drugi vid odbrane. Presing na tri četvrtine ima za cilj skraćenje napada i krađu lopte pri dodavanju, jer tada onaj ko je prenosi mora brzo da reaguje (pravilo 8 sekundi), pa je veća verovatnoća greške.

Zonska odbrana 2-3, metodologija izvodjenja

Kada se u košarci spomene zona, obično prvo na pamet pada zonska odbrana 2-3. Onako, na prvu loptu, ovo jeste najčešća i najbolja vrsta zone. Treneri je vole zato što im uliva sigurnost, a to je upravo jer se lako (da li?) izvodi, a igrače je lako uvesti u ideju. Često se koristi kao element iznenađenja, a deo je i mnogih kombinovanih odbrana (kada tim u toku 24 sekunde promeni više defanzivnih postavki). Ukratko sam je opisao u članku o različitim vrstama zonske odbrane, ali je zahvaljujući svojoj popularnosti dobila i izdvojeno mesto.

Osnovna postavka zone 2-3 (igrači u belom)

Prema definiciji, zona 2-3 je parna odbranu u dve linije. Parnost se određuje na osnovu broja igrača u prvoj liniji, a broj linija se vidi u samom nazivu. To je bitno jer, opet u teoriji, parne odbrane dobro brane stranu, dok imaju problema sa frontalnim napadima. U praksi to uopšte ne mora biti tako, čak šta više najčešće i nije. Meni je recimo vrlo logično da se treneri trude da unaprede našto što je po knjigama slabost, pa time unaprede svoju strategiju. Na snimku ispod se vidi prva reakcija zone na neki pas, nakon osnovne postavke, i praktično je prikazano da teorija ima onoliko udela koliko treneri to dozvoljavaju. Predlažem da pogledate i ostale preporučene snimke na kojima su reakcije odbrane na određene ofanzivne akcije.

Pick and slip

Još jedna hibridna košarkaška akcija. Teško je reći da li je nastala iz pick and rolla ili pick and popa, ali je neminovnost da je produkt prilagođavanja odbranama.

Pick and slip se izvodi tako što centar kreće da postavi blok, stane u pravilan stav i čeka playmakera da prođe pored njega. Odbrana tada reaguje po zamisli trenera, a na načine koje sam ranije opisao.  Međutim, kada bloker proceni kretnju odbrambenih igrača, on ne čeka da igrač sa loptom prođe pored njega, već odmah sklizne ka košu (napravi slip). To praktično izgleda ovako:

Pick and pop

Pick and pop je hibridna vrsta ofanzivne košarkaške akcije, nastala iz pick and rolla. Za razliku od pick and rolla, centar (tačnije bloker) ne kreće direktno na koš kada bek prođe pored njega. On se izvlači u stranu, ponekad i korak-dva unazad. Osnovna je ideja da se takvom kretnjom omogući otvoren šut. Jasno je da ova akcija ima smisla samo kada se izvodi sa kvalitetnim visokim šuterom.

Jedan od najboljih u ovoj akciji

Prednosti pick and popa:

• Otvoren šut sa distance
• Širenje odbrane
• Dodatna širina u napadu
• Distirbucija lopte (ovo je naročito bitno kada protivnik igra jak presing u odbrani)
• „Zbunjivanje“ centara

Napad na zonu

Bilo bi poželjno prvo pročitati članak o zonskoj odbrani, kako biste utvrdili osnovne pojmove i vrste zone. Za one koji su duže u košarci nije neophodno.

Šut je osnova svakog napada

Sada, uzevši u obzir kako funkcioniše zona i šta ima za osnovni cilj, lako je uočiti sledeće: najbolji napad na zonsku odbranu je šut spolja (sa poludistance ili za tri poena). To važi kod svih tipova ove odbrane, u većoj ili manjoj meri. Postoji međutim i efikasniji način, a to je kontranapad. S obzirom da on podrazumeva brzo kretanje igrača iz faze odbrane u fazu napada, u cilju ostavljanja što većeg broja protivničkih igrača iza sebe, jasno je da se oni ne mogu brzo i efikasno rasporediti u defanzivnu formaciju, pa je poentiranje izvesnije. Nisam ga apostrofirao kao najbolji jer smatram da nije dobro zasnivati igru na kontranapadu.

Kombinujući prethodno napisano dolazimo do nečega što bi bila moja preporuka za sigurne poene, a to je šut iz tranzicije. Zašto? Brzi napadi se najčešće završavaju prodorom ili kvalitetnim pasom pod koš, pa tim koji u tom momentu igra zonu mora da skupi odbranu. Kada na to nadovežemo da se verovatno nisu svi igrači vratili u odbranu, jasno je da će se negde pojaviti prazan prostor (slabe tačke zone). Tada se lopta šalje napolje, bilo nakon prodora ili od centra ide povratni pas, i bek ima otvoren šut.

Raspored igrača

U članku o osnovama zonske odbrane naveo sam nekoliko podela. Između ostalog tamo se nalazi i podela prema broju igrača u prvoj liniji. Ona postoji upravo zbog različitog načina napadanja. Ako u prvoj liniji stoji jedan igrač, napad se postavlja sa dvojicom visoko. Nasuprot tome, ako su u prvoj liniji dvojica, protiv njih treneri najčešće stavljaju samo jednog igrača. Igrači koji napadaju prvu liniju trebaju imati dobre tehničke karakteristike (brzinu, agilnost) kao i dobar pregled igre.

Zonska odbrana

Kao klinac sam često imao priliku da čujem tu reč, a nisam imao blage veze šta znače. Znao sam jedino da je nešto gadno, ali za onaj drugi tim. Znao sam takođe (ne pitajte kako, prosto sam znao), da ću se ubrzo nakon toga radovati. Nisam pogrešio nikada, barem su takva bila moja dečačka shvatanja. I tako, gotovo niotkuda, zavoleo sam zonsku odbranu. A sada sam konačno u prilici da to i pokažem. S obzirom da se radi o jednostavnoj, ali izuzetno opširnoj tematici, ovde ću predstaviti samo osnovne pojmove vezane za nju: definiciju, prednosti, nedostatke i načine igranja (vrste).

Zonu igra: KO?  Zona je: ŠTA?  Zona se igra: KAKO?

U pitanju je jedna od dve osnovne vrste odbrane. Zona je vrsta timske defanzivne taktike u kojoj je najčešće angažovano svih 5 igrača, a svaki od njih je zadužen za određeni prostor, odnosno deo terena (postoje i varijacije kada je manji broj njih u zoni). Ona, dakle, nije odbrana igrača, već prostora. Defanzivni igrač koji stoji u zonskom rasporedu brani određeni prostor koji mu je dodeljen, a tim kao celina brani sve prilaze ka košu. Ako protivnik, bio to igrač sa ili bez lopte, napusti prostor jednog, a pređe u prostor branjen od strane drugog igrača, on biva preuzet od strane drugog, bez obzira ko to bio. Prvi igrač, u toj situaciji, ostaje u svom prostoru. Time se jasno pokazuje značaj timske igre i komunikacije među igračima. Čovek po imenu Del Harris je rekao jednu veliku istinu: „U košarci nikada nije bilo uspešne tihe odbrane„.

By NBA 2K10

Prednosti i nedostaci

Sa tehničke strane, veća sam rekao da joj je osnovna zamisao branjenje reketa. Centri pomažu jedni drugima pod samim košem, krila su tu da popune po potrebi, ili hvataju odbitke. Ona takođe kreiraju skakački trougao, veoma koristan timovima sa nešto nižim igračima. Bekovi ometaju pas pod koš, a takođe i brane šut. Zonom se dobro brani pick and roll preuzimanjem i generalno je kvalitetna odbrana od blokada. Takođe, zonu je teško probiti prodorom (u nekim njenim varijantama). Sa strane pojedinca, moguće je prikriti nedostatke i/ili sačuvati određenog igrača od ličnih grešaka. Nedostaci su, u raznim varijantama, odbrana šuta i visoke post pozicije, česti su problemi u zagrađivanju kao i nesporazumi po pitanju odgovornosti. Relativno je sporo postaviti je, pa je ranjiva na kontranapad.

Odbrana pick and rolla

Zagovornik sam mišljenja da titulu donosi odbrana, a ne napad. Kako? Prvo, da bude jasno, napad je u prednosti u odnosu na odbranu i tu nema nikakve dileme. Ali ako neko ima šampionske ambicije, jasno je da poseduje kvalitetan napadački tim. Pitanje je samo kako će se igrati odbrana, jer ona je ta koja pravi razliku u vrhu. Kada se čudimo: „Kako su oni osvojili, pa ovi imaju bolju ekipu“, odgovor najčešće leži u odbrani. Idealan primer je prošlogodišnje finale prvenstva Španije, kada je Caja Laboral savladao savršenu i nepobedivu Barselonu. Zaustavili su njihov napad koji, jeste da je bio daleko najbolji u Evropi, ali nedovoljno fleksibilan.

Kada sam, nedavno, govorio o pick and rollu, jedna od stvari koje sam posebno naglasio bila je da se radi o krajnje jednostavnoj košarkaškoj akciji. Jednostavnoj za igranje, ali zato izuzetno teškoj za branjenje. Zašto? U životu je, generalno, najteže braniti se od najjednostavnijih napada. U IT svetu, spam je pošast od koje se jako teško branimo, a zapravo je neviđeno jednostavno kreirati ga. Slično je i u košarci. Akcija u kojoj učestvuju, u osnovi, svega dva igrača, a koja traje, opet u osnovi, veoma kratko (3-5 sekundi prosečno), poseduje veoma mali broj krivina tj. dodirnih tačaka sa protivnikom. Samim tim, ako se dobro izvede, odbrani je veoma teško i da je uspori, a gotovo nemoguće da je zaustavi. Timove koji u tome uspeju stručno nazivamo šamponi.

Postoje tri osnovne vrste odbrane pick and rolla:

• probijanjem/razbijanjem bloka,

• preuzimanjem i

• iskakanjem

Pick and roll

Pick and roll (ili po naški „pik-n-rol„) je jedna od osnovnih napadačkih akcija, najčešće korišćena u igri 2 na 2. Pojavila se davno, ali je kulminirala 90ih godina prošloga veka, da bi danas bila najvažniji element u strategijama mnogih trenera. Čak se i do finala stizalo zahvaljujući prednostima ove akcije.

Šta je pick and roll i kako se izvodi?

Prema školskim definicijama u kreiranju učestvuju dva igrača, od kojih je jedan u posedu lopte (najčešće je to bek čuvan od strane, takođe, beka) i kreće se smerom ka protivničkom košu. Drugi (centar) mu prilazi s prednje strane, najčešće pod uglom od 90°, i postavlja pik (više volim da kažem blok, deluje prirodnije) kojim usporava ili, u boljoj varijanti, potpuno zaustavlja protivničkog beka. Bek tada prolazi pored tog bloka (PIK), a saigrač koji ga je postavio nakon tog prolaska okreće se leđima oko protivnika koga je markirao (ROLL) i kreće se paralelno sa svojim bekom dalje u smeru koša. Tada sledi dodavanje od strane beka koje se pretvara u asistenciju u slučaju efikasnog završetka od strane centra. Jednostavno? Pa, u osnovi, da.

Video1: Školski primer u izvedbi superzvezdi