Tag Archive | Kosarkaske Akcije

Psihologija ofanzivnog skoka

Borbeni Joakim Noah

Prvo pitanje koje se postavlja je: kako kategorizovati skok u napadu? Tehnički sledi nakon promašenog šuta, tj. neuspešne akcije. Posmatrajući iz tog ugla, ne spada u ofanzivne akcije. Međutim, ofanzivni skok je takođe nešto što se priprema i uigrava. Kod nekih trenera manje, kod nekih više, ali generalno poseduje elemente napada.

Najbolje je posmatrati ga ne kao zasebnu, već kao deo neke druge akcije. Kao što blok (pick ili screan) sam za sebe nije ništa, ali jeste deo pick and rolla, pick and popa i slično. Tako skok u napadu prati šut (na nivou igrača, skakač prati šutera) i može biti njegov bitan deo.

Pročitaj više…

Advertisements

Prikaz trougaonog napada i kako ga koriste LA Lakersi

eBook, trougaoni napad Los Angeles Lakersa

eBook, trougaoni napad Los Angeles Lakersa

Trougaoni napad (en. triangle offense) je intuitivno uveo Sam Barry, krajem 40ih. Međutim, prva asocijacija na ovu ofanzivnu akciju je Phil Jackson, legendarni trener LA Lakersa. On je postavljanje trouglova u napadu doveo na najviši nivo (onaj na kome je sada).

Iako sam, načelno, zagovornik evropske košarkaške škole, ovo je tipična NBA taktika i kao takvu ju je jedino moguće prikazati.

Na početku još valja napomenuti da je ovo samo objašnjenje ideje, osnovnih tehničkih pojmova i par varijanti izvođenja. Trougaoni napad je vrlo korišćen, kako u NBA, tako u Americi generalno. Kao takav ima dosta varijateta i kombinacija (link slike).

Šta je trougaoni napad i kako se igra

Osnova sistema je pravougli trougao, čiji jedan krak ide uz čeonu liniju, paralelno sa istom. Čine ga centar (stoji na niskom postu) i bek (stoji u uglu). Krilni igrač tada može uzimati dva položaja, u zavisnosti šta se želi postići:

Pročitaj više…

Zonski presing

Zonski presing je kombinovana košarkaška odbrana. Nastala je spajanjem (sjedinjavanjem) zonske odbrane i pressinga (čovek na čoveka). Ne igra se samostalno, već je deo kombinovanih odbrambenih akcija. Najčešće se primenjuje kod izvođenja lopte pod protivničkim košem, kao i tokom prenošenja iste preko polovine terena. Time je jasno da je njen prvi  zadatak napasti pravila 5 i 8 sekundi.

Da vidimo kako zonski presing izgleda:

Izvodi se tako što igrači odbrane, postavljeni u neki od zonskih rasporeda, vrše pritisak na igrača sa loptom. Prva zamisao je da istekne 5 sekundi, za koliko se lopta ima pravo izvesti iz auta. Ako je ona ipak izvedena, napada se onaj koji je primio loptu, ne bi li se isforsirala greška. On može da pogreši u dodavanju, ali i da ne prenese loptu na drugu polovinu tokom 8 sekundi.

Kod izvođenja u toku igre, redosled akcija je najčešće: usmeravanje igrača sa loptom, usmeravanje igrača bez lopte, zatim udvajanje ili usmeravanje dodavanja pa udvajanje.

Postoje tri osnovne vrste:

  • Zonski presing po celom terenu (1-2-1-1 raspored),
  • Zonski presing na tri četvrtine (2-2-1 raspored) i
  • Zonski presing na polovini (1-2-2 raspored).

Prva varijanta se koristi kod izvođenja pod košem. Ako ne prođe najčešće se prelazi u drugi vid odbrane. Presing na tri četvrtine ima za cilj skraćenje napada i krađu lopte pri dodavanju, jer tada onaj ko je prenosi mora brzo da reaguje (pravilo 8 sekundi), pa je veća verovatnoća greške.

Pročitaj više…

Zonska odbrana 2-3, metodologija izvodjenja

Kada se u košarci spomene zona, obično prvo na pamet pada zonska odbrana 2-3. Onako, na prvu loptu, ovo jeste najčešća i najbolja vrsta zone. Treneri je vole zato što im uliva sigurnost, a to je upravo jer se lako (da li?) izvodi, a igrače je lako uvesti u ideju. Često se koristi kao element iznenađenja, a deo je i mnogih kombinovanih odbrana (kada tim u toku 24 sekunde promeni više defanzivnih postavki). Ukratko sam je opisao u članku o različitim vrstama zonske odbrane, ali je zahvaljujući svojoj popularnosti dobila i izdvojeno mesto.

Postavke igrača u zoni 2 3

Osnovna postavka zone 2-3 (igrači u belom)

Prema definiciji, zona 2-3 je parna odbranu u dve linije. Parnost se određuje na osnovu broja igrača u prvoj liniji, a broj linija se vidi u samom nazivu. To je bitno jer, opet u teoriji, parne odbrane dobro brane stranu, dok imaju problema sa frontalnim napadima. U praksi to uopšte ne mora biti tako, čak šta više najčešće i nije. Meni je recimo vrlo logično da se treneri trude da unaprede našto što je po knjigama slabost, pa time unaprede svoju strategiju. Na snimku ispod se vidi prva reakcija zone na neki pas, nakon osnovne postavke, i praktično je prikazano da teorija ima onoliko udela koliko treneri to dozvoljavaju. Predlažem da pogledate i ostale preporučene snimke na kojima su reakcije odbrane na određene ofanzivne akcije.

Pročitaj više…

Pick and slip

Još jedna hibridna košarkaška akcija. Teško je reći da li je nastala iz pick and rolla ili pick and popa, ali je neminovnost da je produkt prilagođavanja odbranama.

Pick and slip se izvodi tako što centar kreće da postavi blok, stane u pravilan stav i čeka playmakera da prođe pored njega. Odbrana tada reaguje po zamisli trenera, a na načine koje sam ranije opisao.  Međutim, kada bloker proceni kretnju odbrambenih igrača, on ne čeka da igrač sa loptom prođe pored njega, već odmah sklizne ka košu (napravi slip). To praktično izgleda ovako:

Pročitaj više…

Pick and pop

Pick and pop je hibridna vrsta ofanzivne košarkaške akcije, nastala iz pick and rolla. Za razliku od pick and rolla, centar (tačnije bloker) ne kreće direktno na koš kada bek prođe pored njega. On se izvlači u stranu, ponekad i korak-dva unazad. Osnovna je ideja da se takvom kretnjom omogući otvoren šut. Jasno je da ova akcija ima smisla samo kada se izvodi sa kvalitetnim visokim šuterom.

Dirk Nowitzki

Jedan od najboljih u ovoj akciji

Prednosti pick and popa:

  • Otvoren šut sa distance
  • Širenje odbrane
  • Dodatna širina u napadu
  • Distirbucija lopte (ovo je naročito bitno kada protivnik igra jak presing u odbrani)
  • „Zbunjivanje“ centara

Pročitaj više…

Napad na zonu

Bilo bi poželjno prvo pročitati članak o zonskoj odbrani, kako biste utvrdili osnovne pojmove i vrste zone. Za one koji su duže u košarci nije neophodno.

Šut je osnova svakog napada

Sada, uzevši u obzir kako funkcioniše zona i šta ima za osnovni cilj, lako je uočiti sledeće: najbolji napad na zonsku odbranu je šut spolja (sa poludistance ili za tri poena). To važi kod svih tipova ove odbrane, u većoj ili manjoj meri. Postoji međutim i efikasniji način, a to je kontranapad. S obzirom da on podrazumeva brzo kretanje igrača iz faze odbrane u fazu napada, u cilju ostavljanja što većeg broja protivničkih igrača iza sebe, jasno je da se oni ne mogu brzo i efikasno rasporediti u defanzivnu formaciju, pa je poentiranje izvesnije. Nisam ga apostrofirao kao najbolji jer smatram da nije dobro zasnivati igru na kontranapadu.

Kombinujući prethodno napisano dolazimo do nečega što bi bila moja preporuka za sigurne poene, a to je šut iz tranzicije. Zašto? Brzi napadi se najčešće završavaju prodorom ili kvalitetnim pasom pod koš, pa tim koji u tom momentu igra zonu mora da skupi odbranu. Kada na to nadovežemo da se verovatno nisu svi igrači vratili u odbranu, jasno je da će se negde pojaviti prazan prostor (slabe tačke zone). Tada se lopta šalje napolje, bilo nakon prodora ili od centra ide povratni pas, i bek ima otvoren šut.

Raspored igrača

U članku o osnovama zonske odbrane naveo sam nekoliko podela. Između ostalog tamo se nalazi i podela prema broju igrača u prvoj liniji. Ona postoji upravo zbog različitog načina napadanja. Ako u prvoj liniji stoji jedan igrač, napad se postavlja sa dvojicom visoko. Nasuprot tome, ako su u prvoj liniji dvojica, protiv njih treneri najčešće stavljaju samo jednog igrača. Igrači koji napadaju prvu liniju trebaju imati dobre tehničke karakteristike (brzinu, agilnost) kao i dobar pregled igre.

Pročitaj više…