Tag Archive | partizan

Šta očekivati od ABA lige (bivša NLB) u narednoj sezoni

Nedavno je startovala nova sezone Jadranske lige, nekade NLB, sada prekrštene u ABA liga. Funkcionalno se tu ništa konkretno nije promenilo, sem imena. Došao je Maccabi, što će uticati (očekuje se pozitivno) na opštu ocenu kvaliteta takmičenja, a nadam se i na motivaciju ostalih timova. Lockout u NBAu je pomogao da malo više uživamo slušajući predstavljanje timova.

Partizan se (ovo mogu reći prvi put od kako aktivno pratim košarku) pojačao u odnosu na prethodnu sezonu, kreiran je novi projekat pod nazivom Crvena Zvezda Beograd, hrvatski timovi su se pregrupisali, Slovenci kreiraju svoje paklene planove, dok će Đetići morati da zasuču rukave. Za one koji ne nameravaju dalje da čitaju: sva je prilika da nas očekuje najkvalitetnija, najinteresantnija i najneizvesnija sezona.

Partizanov tim

Njega sam najviše pratio, kako prethodnih godina, tako i u ovom predsezonskom periodu. Ponovo promenjen, podmlađen, ali sada konačno pojačan, šampion ima jedan plan. Znate koji. Jeste tradicija rada sa centrima duga, ali ova kombinacija koja je startovala na početku sezone, jedna je od najdominantnijih koje sam ikada video (u odnosu na protivnike). Bekovska linije je popunjena mladim, apostrofirano je talentovanim igračima. Uz starije koji su ostali, deluje Partizan kao vrlo komletan tim.

Fotka sa promocije tima. Neke nove face i neke nove/stare face

Slažete se da je tandem PekovićRaduljica najjače oružje? Ja ne. Trio  Peković – Raduljica – Katić, u kome je Peković svakako No1 opcija, je ono na šta će se tim oslanjati kao na stub igre. Naročito jer je Nikola tu samo do kraja lockouta. Sa druge strane, niži igrači su u vrlo homogenom sastavu, gde jedan drugog mogu da šlepaju/guraju/dopunjuju. U suštini, mogu se vrlo lepo kombinovati, u napadu ili odbrani svejedno, dok bi kritične momente rešavali Kecman i Božić, a kasnije možda i Milosavljavić (deluje da će uskoro biti spreman). Tim je nov, ali odgovorno tvrdim kvalitetniji nego prošlogodišnji.

Projekat „Crvena Zvezda Beograd“

Loše mi zvuči ovaj naslov, ali situacija je takva. Neki ljudi su seli, dobro promislili (izgleda), i latili se posla. Šta su uradili? Za taj odgovor ćemo sačekati proleće, no sada se može reći da su nešto radili. A sva je prilika i da će biti dobro.

Novi vizuelni dizajn

Priča o sistemu koji Partizan kreira godinama izgleda da je doprla i do večitog rivala, pa će, uz meni uvek fascinantnog Svetislava Pešića, pokušati i sami da naprave svoj. Za početak da se realno suprotstave ostalima, a kasnije i da napadnu titulu. Kažem kasnije, jer nije realno odmah očekivati pehare, nakon dugog perioda vrlo loših rešenja. No, Zvezda je sada definitivno tim koji može da igra ozbiljno, da pobedi svakoga (pa i Partizan), ako se ispostavi da je ideja dobra kao što sada izgleda.

Pročitaj više…

Advertisements

Košarkaška globalizacija, kuda vodi?

Poslednja vest na tu temu koju sam pročitao, kako će Sarge Ibaka nastupati za reprezentaciju Španije na predstojećem evropskom košarkaškom prvenstvu, navelo me na ponovno razmišljanje o njoj. Nisam pristalica svega što se u košarci danas dešava, ali pojedine prednosti su neminovne. Sa druge strane, ne može se funkcionisati kao nekada i gledati kako ostali sportovi ‘napreduju’.

Razlika? Oni je ne vide, jer ne postoji

Krenućemo sa primerom Partizana. Nakon dovođenja Housa u sezoni 2002 – 03 postala je redovna pojava da se tim popunjava stranim igračima. Svake sezone dolazi po jedan tamnoputi igrač, dok pretprošle nisu došla i dvojica. Od nekadašnjeg ‘etnički čistog’ Partizana, dobili smo tim koji popunjava dozvoljenu kvotu stranih igrača. Moguće je sada razviti teoriju kako to nije u interesu Srbije, kako to guši našu košarku, kako talentovani igrači odlaze u inostranstvo itd.

Pogledajmo to iz malo drugačijeg ugla. Duško Vujošević je jednom prilikom izjavio (sezona 2009 – 10) kako snagu tima vidi upravo u tome da igrači različitih nacionalnosti dobro sarađuju. Ako pogledamo taj tim, videćemo dva Crnogorca. Politika ih je učinila strancima, međutim ja ih i dalje posmatram kao naše igrače. Tu je bio i Aleks Marić. Koliko je nekome uopšte bitno što je rođen u Australiji? Meni nije. Dalje, dolazimo do Jana Veselog. Momak koga su navijači obožavali, momak koji govori srpski bolje od polovine Srba, koji diže tri prsta kada ga ponese atmosfera. Koliko ga posmatramo kao Čeha?

Još jedan primer: Roberts pogađa trojku protiv Barselone, Pionir je u transu. Koliko je bitno što to nije bio Kecman/Božić?

Pročitaj više…

Jan Vesely u NBA

Updated: 14. jun 2011

Primetio sam kako se veliki broj ljudi raspituje koji bi Jan pik mogao biti, i na osnovu toga dolaze na ovaj blog,  pa evo najsvežijih informacija. Kako piše Sportski Žurnal, trenutno su mesta koja se konkretno pominju treće, četvrto i šesto.

Osluškujući domaće medije stičem utisak da je Jan već draftovan kao trći pik. Daleko od toga da nije zaslužio, ali istina je da se prava predviđanja vezuju za raspon od trećeg do desetog mesta. Zašto? Ovako precizan tip prognoze u ovom momentu, kada je draft još daleko, deluje prilično neozbiljno i svakako nije tipičan za NBA.

Jan Vesely

"Dunking ninja"

Gde je Janu Veselom mesto, u Evropi ili u NBAu?

Jasno je da poseduje sve potrebne tehničke elemente za nastup u najjačoj ligi. Međutim, postavlja se pitanje: Da li su skočnost i monstruozna zakucavanja dovoljna za nešto više? Bojim se da nisu. Poznato nam je svima koliko ima igrača koji zakucavaju zubima (karikiram), a nikada nisu zaigrali za neki NBA tim. Postoje čak i oni koji su draftovani, dobili šansu, ali je nisu uspeli iskoristiti. Koliko god mi negodovali i tvrdili kako „crnci nemaju mozga“ za značajniji nastup u NBA ligi potrebno je košarkaško znanje. Potrebno je!

Pa ima li on dovoljno znanja?

Dolaskom kod Duleta Vujoševića pokazao je jasnu nameru da uči. Sada, da li je to bila isključivo njegova želja ili su roditelji vršili uticaj, nije od preteranog značaja. Upoređujući prvi i poslednji meč na kojima je Dule urlao na njega, može se uočiti dosta razlika. Svakako da je napredak u pitanju. I kasnije, pod vođstvom Vlade Jovanovića, posmatrajući ga i izolovano i kao deo tima nastavlja sa poboljšavanjem svih elemenata (mada je pitanje da li zakucavanja mogu biti bolja).

Pročitaj više…

Partizanov „neuspeh“ u Evroligi

Fenomen Partizanovih nastupa u Evroligi postao je uzvišena pojava mađu košarkaškim zaljubljenicima, kao neka svečanost na kojoj su crno-beli specijalni gosti. Posebna su pojava nastupi u Pioniru i Areni, pred hiljadama grlatih i strastvenih navijača, spremnih da uteraju strah u kosti svakom došljaku. Godinu za godinom, evroligaški kult se razvijao među Partizanovim poštovaocima i prerastao u nešto veliko, a sada bogami i opasno.

Tokom proteklih godina jasno je stavljeno do znanja Evropi da se košarka još igra u Srbiji. No, staza koju je Dule Vujošević kvalitetno utabao, sada treba da se produži. Kako? Teško je pitanje. No, polazeći od pojmova primarni i sekundarni cilj, moguće je razjasniti neke stvari.

Budućnost iznad privremenih rešenja, politika je koja odvaja razvoj mladih igrača od došljaka, koji za veće/manje pare provode vreme u klubu, a potom odlaze, obezvrednivši uloženi novac. Ulaganje u mladog igrača, pak, ne donosi trenutne rezultate, ali stvara dobru osnovu za budućnost. Tako se utabava staza.

Isto je i sa stručnjacima. Da li bi dovođenje Phila Jacksona značilo sigurno osvajanje titule? Ne bih rekao. Ne samo u sportu, ni u jednoj drugoj oblasti jedna akcija ne može da garantuje sigurnu dugoročnu reakciju. Shodno tome, smatram da je pojava Vlade Jovanovića na trenerskom nebu Evrope veoma dobar način za produžavanje starih, ali i stvaranje novih staza.

Pročitaj više…

Kup Radivoja Koraća 2011

Ovo, do 2002 godine međunarodno takmičenje, prvo je u nizu u sezoni i kao takvo već na samom početku raščišćava neke stvari. Ko je trenutno u najboljoj formi, ko je najviše napredovao od jeseni, a kod koga je đavo odneo šalu, pitanja su na koja ovaj kup daje odgovore. No, tradicionalno u nas Srba, od same igre su interesantnije druge stvari. Kritike se svaljuju, pre svega, na organizaciju i promociju u medijima.

Lokacija, jednom rečju: užasna. Kup takmičenja, takva kakva su, izmišljna su upravo zbog odigravanja u unutrašnjosti, gde gladna publika iščekuje najkvalitetnije naše timove. Beogradski navijači, pak, naviknuti na sjaj Arene i Pionira, nemaju previše ambicija da se natežu do Železnika. Ubila me je činjenica da se, pored Železnika, jedino Ruma ponudila kao organizator. Tvrde mnogi kako je Niš dosadio i da je bilo neophodno promeniti lokaciju. Nikako! Čak i da se ponovo igralo u Čairu, to bi značilo pune tribine i prenos (bar na lokalnoj televiziji). Očigldno je da niko nema sluha da privuče organizaciju u svoj grad. Znači li ovo da se ne nadamo podizanju Žućkove levice u Smederevu (recimo) u skorije vreme? Bojim se da je tako.

Gore od lokacije svakako je medijska pokrivenost celog događaja. Prvo sam naleto na neusaglašene datume finala. No dobro, lako se to da rešiti, pripisaćemo slučajnoj grešci. Ali, kada sam odlučio da pogledam prvu u nizu utakmica četvrtfinala, naišao sam na drugu prepreku: nema prenosa. Da li i to da pripišemo slučajnosti? Da li je moguće, pitam se, da se niko nije udostojio da otkupi prava prenosa? Prelazim i preko toga. A onda sledi vrhunac: na Sport klubu se prenosi Kup Krešimira Ćosića! Da me neko pogrešno ne razume, prezadovoljan sam što se prikazuje na našoj televiziji, ali da to bude na uštrb ne prikazivanja domaćeg takmičenja? Još jedan užas! Nezainteresovanost, neki će reći. Možda zaista nikoga nije briga kako će Partizan da oleši tamo neku Mega Vizuru, ali ni FMP ni Hemofarm nisu tamo neki (ovde ne podcenjujem Megu, već samo ističem dva od četri najkvalitetnija naša tima). Da nisam usamljni jahač, tvrdi i Vladimir Tegeltija u svom viđenju cele priče (obratiti pažnju samo na prvi deo teksta).

Pročitaj više…